ВЛАДА СТОЈИЉКОВИЋ
Влада Стојиљковић је био српски песник, прозни писац, преводилац, новинар и ликовни уметник. Рођен је 4. септембра 1938. године у Загребу где му је отац Милентије, све до доласка фашиста на власт, предавао француски на Класичној гимназији. Основну школу и гимназију завршио је у Нишу. Дипломирао је енглески језик на Филолошком факултету у Београду. Члан Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника примењене уметности Србије. Новинарску каријеру започео је у Радио Југославији, а највећи део радног века провео је у Редакцији дечијег програма Радио Београда, а неко време био је и уредник Редакције. Аутор је бројних дечјих и других радио-драма извођених на готово свим југословенским радио станицама.
Илустровао многе своје књиге и књиге домаћих и страних аутора за децу. Излагао је на изложбама УЛУПУС-а „Златно перо" и превео са енглеског више књига од којих романе „Врли нови свет" Олдуса Хакслија и „1984" Џорџа Орвела, „Леси се враћа кући" Ерика Најта, „Гуливерова путовања" Џонатана Свифта и „Иби поново јаше" Алфреда Жарија. Био је члан редакције Интернационалне ревије СИГНАЛ, а седамдесетих година активно је учествовао у сигналистичком покрету.
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:
„Кишобран је распродан", 1972;
„Замислите један датум", 1974;
„Сијалица од сто коњских снага", 1976;
„Да ли да се понашам", 1978;
„Одавде довде", 1978;
„Блок 39", 1979;
„Пегава и Дебели", 1982;
„Писмописац", 1995;
„Ипсилон: СФ приче", 1998
„Половина понедељка", 2008.
Са мном има нека грешка
Са мном има нека грешка
лице ми се стално смешка
хе-хе
Без разлога и без везе
уста ми се само кезе
хо-хо
И кад нећем и кад хоћем
морам да се закикоћем
хи-хи
Нестрпљив сам, једва чекам
да се мало зацерекам
ху-ху
Постало је збиља страшно
смејем се ко луд на брашно
ха-ха
КАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ
Песме се пишу десном руком, а може и левом,
ко воли,
песме се пишу на папиру, а може и на
креченом зиду,
песме се пишу кад срце боли, а може и кад не
боли,
песме се пишу у Нишу, Бачком Петровом Селу,
а може и у Шиду.
Песме се пишу с пролећа, а може и усред зиме,
песме се пишу исцела, а може и у два дела,
песме се пишу с римом, а може и без риме,
песме се пишу на празан стомак, а може и после јела.
ЧУВАЈТЕ СЕ САТОВА ШТО КАСНЕ
Чувајте се сатова што касне,
намере им никад нису часне.
Све тихо, по 'ладу, да их не познаду,
од сваког минута по секунд украду.
Чувајте се сатова што касне,
јер то су вам лажовчине расне.
Све на исти калуп, све на исте теме:
час "имаш још форе", час "још није време".
Чувајте се сатова што касне,
њима ствари никад нису јасне.
Увек ће им бити тешко да докуче
да ли је већ данас или је још јуче.
Ђорђе Радивојевић VI3
Илустровао многе своје књиге и књиге домаћих и страних аутора за децу. Излагао је на изложбама УЛУПУС-а „Златно перо" и превео са енглеског више књига од којих романе „Врли нови свет" Олдуса Хакслија и „1984" Џорџа Орвела, „Леси се враћа кући" Ерика Најта, „Гуливерова путовања" Џонатана Свифта и „Иби поново јаше" Алфреда Жарија. Био је члан редакције Интернационалне ревије СИГНАЛ, а седамдесетих година активно је учествовао у сигналистичком покрету.
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:
„Кишобран је распродан", 1972;
„Замислите један датум", 1974;
„Сијалица од сто коњских снага", 1976;
„Да ли да се понашам", 1978;
„Одавде довде", 1978;
„Блок 39", 1979;
„Пегава и Дебели", 1982;
„Писмописац", 1995;
„Ипсилон: СФ приче", 1998
„Половина понедељка", 2008.
Са мном има нека грешка
Са мном има нека грешка
лице ми се стално смешка
хе-хе
Без разлога и без везе
уста ми се само кезе
хо-хо
И кад нећем и кад хоћем
морам да се закикоћем
хи-хи
Нестрпљив сам, једва чекам
да се мало зацерекам
ху-ху
Постало је збиља страшно
смејем се ко луд на брашно
ха-ха
КАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ
Песме се пишу десном руком, а може и левом,
ко воли,
песме се пишу на папиру, а може и на
креченом зиду,
песме се пишу кад срце боли, а може и кад не
боли,
песме се пишу у Нишу, Бачком Петровом Селу,
а може и у Шиду.
Песме се пишу с пролећа, а може и усред зиме,
песме се пишу исцела, а може и у два дела,
песме се пишу с римом, а може и без риме,
песме се пишу на празан стомак, а може и после јела.
ЧУВАЈТЕ СЕ САТОВА ШТО КАСНЕ
Чувајте се сатова што касне,
намере им никад нису часне.
Све тихо, по 'ладу, да их не познаду,
од сваког минута по секунд украду.
Чувајте се сатова што касне,
јер то су вам лажовчине расне.
Све на исти калуп, све на исте теме:
час "имаш још форе", час "још није време".
Чувајте се сатова што касне,
њима ствари никад нису јасне.
Увек ће им бити тешко да докуче
да ли је већ данас или је још јуче.
Ђорђе Радивојевић VI3